RezMar - Online

Uskoro će se na blogu objavljati poglavlja iz knjige UDARAC HORDE I era.

NASTAVAK
 

    Posle boravka kod Elronda patuljci, Bilbo i Gandalf nastavljaju dalje. Krenulu su severoistočno od Rivendela preko Mistične planine. To je bio veoma težak i opasan put, jer prelazak preko planine je značili da će se družina morala boriti sa olujama i velikom padavinom. Jedno vreme su su i probijali ali kasnije nisu mogli više pa se sklanjaju u jednu pećinu, to se pokazalo da je bila velika greška. Planine su često bile opasna, a pogotovo pećine. Ali u ove vreme je bilo opasnije jer mnogo je goblina živelo u tim krajevima. Inače goblini su rasa koja je zle ćudi i veoma su loše raspoloženi da pričaju sa nekim koji nisu njihove rase. Mnogo vole da jedu. Visine su bile malo više od dvorfova (što znači i da su bili još viši od Bilba pošto su hobiti niži od patuljaka). Ali oni nisu toliko izgledali višlji jer su uglavnom savijenih ledja bili i tako se kretali. Jako vole da muče zatvorenike. Kao što sam rekao da je to bila greška, jer pećina je imala tani prolaz koji su goblini iskopali dok su oni spavali i sve ih pohvatali sem Gandalfa koji je uspeo da se odupre od njih i da ubije neke. Zarobljenici su kasnije odvedeni do kralja goblina. Tu su bili ispitivani i mučeni, ali u poslednji momenat čarobnjak ih spašava i ubija kralja i beži sa patuljcima i hobitom. Bežali su beželi sve dok ponovo nisu naišli na gobline i tu su se borili. Za vreme te zbrke Bilbo pada na zemlju i udara glavu o kamen gde odmah gubi svest.

     Posle kad se hobitdošao sebi on počinje da traga za svoje prijatelje. Tako izgubljen u mraku on slučajno pronadje prsten i nesvesno ga stavlja u džep (e zbog ovoga je i nastala knjiga Gospodar prstenova). Hobit nikako nije mogao da nadje izlaz ali posle nekog vremena on dolazi do kraja tunela gde se nalazilo veliko jezero unutar planine i goblinskog grada. Na tom jezeru je bilo jedno stvorenje koje je ružnog izgleda i teško se može opisati. Stvorenje se zvalo Golum, ali on je sebe nazivao moj prekrasni. Inače pravo ime Goluma je Smigol on je nekada bio hobit. Da dobro ste pročitali. On je pripadao rečnom narodu koji su se bavili ribolovom. Golum je čudno posmatrao hobita i bio je pristojan sa njim ali nije hteo da ga pusti. Bilbo ga nagovara ako bude znao na njegove zagonetke da ga oslobodi, a ako Golum nebude znao da mu mora pokazati izlaz iz ovih prokletih tunela.  I tako su počele razne zagonetke da se redjaju i kasnije pobedjuje hobit. Golum ipak nije hteo da pokaže izlaz jer je video da mu je nestao prsten i smatrao da mu je Bilbo ukrao. Bilbo kad kasnije doznaje da je to prsten koju ima moć da nestane, on ga stavlja na sebe i beži od Goluma, a kasnije uspeva da pobegne i goblinima koji su čuvali kapiju.

     Kad je gospodin Bilbo napokon izašao iz goblinskog grada on se našao na drugoj strani planine. Sada se nalazio na istočnim teriorijama Medjuzemlje. Hobit posle nekog kratkog traganja za svoje prijatelje on ih nalazi. Kad su se okupili oni krenuše ponovo na put. Duže vreme su oni hodali ubrzanim tempom jer ih je Gandalf terao jer je pretpostabvljao da će ih goblini napasti kad se saberu od smrti njihovog kralja. I tako su putnici stigli do čistini gde je bilo po koje drvo, a okolo čistine šuma. Kad su došli na to mesto čuli su zavijanja strašnih stvorenja. Da to su bili vukovi, ali ne obični. Ovi vukovi su bili jako zle ćudi i dosta su volili da rade zle stvari. Bili su jako brzi i to dosta brži i od konja. Velike zube su imali, a kandže su im duplo veće i još toliko i oštrije od običnih vukova. Ova bića su i bila dosta velikog rasta, pa tako da se odmah moglo videti da li su to bili obični vukovi ili varge. Da varge su im ime i dosta ljudi ih se boje. Oni su se približavali sve bliže i bliže družini da bi oh pobili. Oni to primetiše i poskočiše svi na okolna drveća koja su našli, jer ipak varge nisu znale da se penju. Gandalf ih je tu počeo malo mučiti jer je napravio pravi vatromet koji je palio varge. Pogodio je čak njihovog vodju. Ali varge nisu došle ovde slučajno. One su trebale da se sretnu sa goblinima i da zajedno pljačkaju ljude. Ubrzo su došli i goblini u velikom broju. Tu bi svi nastradali dvorfovi, hobit pa čak i Gandalf jer ih je bilo previše. Ali u poslednji trenutak dolaze orlovi sa neba (oni su čuli veliku buku još pre nego što su došli goblini, pa su hteli da ispite situaciju) i spašavaju družinu i nose ih do njihovog gnezda.

        Odatle su ih prebacili blizu naselja ljudi koji žive blizu reke, pošto ih je Gandalf zamolio da ih odnesu. Odatle su patuljci, hobit i čarobnjak morali peške ići prema jednom nepoznatoj osobi, ali Gandalf ga je dobro poznavao. Ali nećemo sada o tome, to sledi za treće poglavlje. 

NASTAVAK

      Naizad družina stiže do jedne kuće. Oko kuće je dvorište sadržalo dosta divljih životinja, ali uprkos tome što su bile divlje one su postale pitome jer ih je jedan čovek po imenu Beorn naučio u svemu dobrome. Beorn je čovek koji je bio dosta krupnog stasa. Imao je čupavu smedju bradu, takvamu je slična i pila i kosa. Nikad u životu nije okusio meso ali je jako voleo hranu sa medom. Jedina čudna stvar kod njega je što je on mogao da se pretvara u medveda koji je bio gigantske veličine i isto toliko jako opasno izgledao. Beorn ih pušta u njegovu kuću da se smeste. Za to vreme Gandalf priča Beornu kroz koje su se oni sve pustolovine našl. Beorn je dosta bio zagreaon za čarobnjakovu priču. Posle su se svi najeli i otišli na spavanje. Sledećih dva dana su družina kod njega gostili. Na kraju njihovog goštenja, kad su trebali već da krenu napred na njihovo putovanje, Beorn im daje njegove poniće i konja da mogu brže i lakše da stignu do Mračne šume, ali onda su mu morali da mu vrate poniće. Posle tri dana oni stižu na prag šume i ostavljaju poniće, ali nisu samo to ostavili i morali da napuste. Gandalf im govori da ih mora napustiti jer ima nekog velikog posla da obavi, i govori da ipak ovo nije njegova pustolovina. Dvorfovi i hobit su bili jako tužni, ali ipak su kasnije nastavili svoj put sa teškim torbama na njihovim ledjima.

    Šuma je bila jako mračna i dosta crna. Nikakvog vetra se nije pojavljivao u šumi. Životinjskog sveta skoro ništa nije bilo sem koje neke crne veverice koji su oni kasnije shvatili da nisu ukusni za jelo pa ih nisu više lovili. Već polako su se umarali od silnog hodanja kroz šumu. Prolazili su i kroz crnu reku koja se zvala Začarana reka (Enchanted River). Na reku su bili upozoreni da iz nje nepiju ni da nesmeju da se kvase. Gandalf im je rekao kad bi to uradili da bi zapali u dubok san. Ali nezgode se dešavaju. Bombur zapinje i upada u reku. Jedva ga kasnije uspevaju spasiti, ali sada je bilo već kasno. Bombur je spavao sa velikim snom i sa osmehom u licu. Kasnije družina morala i njega da nosi sem njihovih tašni. Bombur se kasnije budi posle oko pet dana. Družina je skoro bila na umoru i jako su malo sada hrane imali i vode. Ali iznanada su videli logorska svetla desno od njihovog puta (inače rečeno im je da ni slučajno neskreću sa puta). Oni su se uputili i krenuli da vide. Čuli i videli su vilenjake kako pevaju i gozde se i vesele se. Ali kad su oni prišli svetla su nestala. Oni su se jedva sakupili u takvom mraku. To im se dešavalo još dva puta, ali poslednjeg puta su se patuljci od Bilba razdvojili.

      Patuljci svi doreda su bili uhvaćeni i bespomoćni sem Torina. Bilbo ih je duže vreme tog dana tražio, a nikako ih nije mogo čuti ni naći. Dok nije naišao na sukobe sa paukom on je skontao da su ih pauci uhvatili. Brže bolje on stavlja prsten da postane nevidliv i navlači i nervira paukove na drugu stranu od njihovih zarobljenika. Kad su bili već daleko odvučeni Bilbo je otišao da oslobodi njegove prijatelje patuljke. On ih jedva oslobadja, taman pre nego što su se vratili pauci. Tu počinje teška bitka izmedju paukova i družine. Pauci su puno ginuli i bežali jer nisu mogli da vide hobita jer je stavio prsten na sebi. Kasnije dvorfovi beže na jednu stranu i tu ih elfovi sačekaju i pohvataju ih. Hobita elfovi nisu videli. Oni su ih vodili do skrivenog grada ispod planine koji se nalazio pored šumske reke. Prešli su most i prošli kroz kapije da uvedu u njihov grad zarobljenike, ali elfovi ni patuljci nisu znali da sa njima ide i Bilbo kao nevidljiv. Bilbo ih nalazi sve u tamnicama. Tu zatiče i Torina njihovog vodju. On kuje plan kako da ih osobodi iz ovog grada elfovskog. Ovi elfovi nisu isti ko oni iz Rivendala gospodara Elronda. Ovi elfovi su umali svog kralja, kako su ga zvali Šumskim kraljem, tako su se i zvali elfovi (šumski elfovi). I ovi elfovi su voleli veselje, ali i da jedu i piju, ali su bili dosta sumnjičav narod na strance. Jako nevole gobline, a još manje nevole paukove.

       Posle skoro mesec dana zatočeništva Bilbo ih naizad pokušava spasiti. Govori ima da im jedina mugućnost da pobegnu kroz branu koja se otvarala samo kada su elfovi puštali prazne burade u vodu, a voda bi ih odnela za grad Jezergrad. I tako ih hobit sve pažljivo upakuje u 13 buradi, a sebe zaboravlja. Ali on u poslednji momenat se hvata za jedno bure i uspeva da pobegne sa patuljcima (bio je u nevidljivom stanju). Dugo su putovali kroz reku dok naizad nisu stigli do grada Jezergrada. Grad se nalazio u sred jednog jezera koji je bio spojen sa kopnom samo sa mostom zapadno od njega. I tako su dvorfovi i hobit uspeli da se oslobode od elfovskih ruku koji nisu znali šta da rade sa njima i nisu hteli ništa zlo da im urade, samo su bili previše sumnjičavi.

NASTAVAK

     Kad su naizad pustolovci došli do Jezergrada svi žitelji toga grada su bili iznenadjen. Nisu mogli da veruju da će ikad da neko dodje od dvorfova da povradti svoje kraljevstvo ispod planina. Ali najviše su bili iznenadjeni elfovi koji su splavom prevozili burad. Dvorfovi su svi posedali u glavni kuću. Gradjani su počeli da pevaju razne pseme koje su govorile i slvile dvorfove. Patuljci i Bilbo su bili dobro zbrinuti i dobro su se odmorili. Posle oko 10 dana oni se opraštaju sa kraljem Jezergrada i sa njegovim žiteljima. Kralj je bio nakraju i srećan što odlaze jer je trgovina tog grada prestala da radi jer su proglašeni tada praznici, a i dosta je trebalo novca potrošiti za dvorfove. Nakraju patuljci i hobit odlaze sa konjima za Samotnu planinu, svi su bili srećni sem gospodina Bilba jer on je video kakava je planina izgledala dok su se vozili splavom. Njemu se nipošto nije dopadala njen izgled.

      Oko četiri dana im je trebalo da stignu i sve više i više kad su se približavali ih je vatala mala jeza. Naizad stigoše i na donji zapadni deo napraviše svoj prvi logor. Nisu hteli da idu na glavni ulaz jer je iz glavnog ulaza izlazio strašan dim i neprijatan vazduh. Hteli su da iskušaju sreću sa tajnim ulazom koji im je bio prikazan na njihovoj mapi. Sledećeg dana oni svoj logor sele severnije od prvog logora pa tako da su se nalazili tačno na zapadnoj strani planine. Sledećeg dana oni su otišli da ispitaju tajna vrata. Do tajnih vrata je trebalo stići jednom tajnom cestom koja je išla sve više i više u visinu. Kad su naizad stigli do planine oni su se tačno našli iznad svog drugog logora. Tu su napravili svoj treći logor jer neprestalnim pokušajima da udju u planinu koja je bila magično zaključana, nisu uspevali. Sledećeg dana im je ipak uspelo pa su vrata ostavili polu otvorena tako što su stavili kamen izmedju. Niko se napočetku nije usudjivao da ide dalje u planinu.

      Svi su se bojali da je zmaj Šmaug još uvek dole i da ih može sve ubiti. Nakraju je kocka pala na Bilba da ode dole i da izvidi situaciju, a sa njim je krenuo i Balin koji je išao samo do pola puta jer nije hteo da izgubi iz vidika svoje drugare koji su jako tiho šaputali. Bilbo je stavio na sebi prsten i ispitao situaciju. Tako je radio i drugi put ali drugog puta je Šmaug bio budan. Kad su razgovarali drugi put Šmaug je doznao odakle su došli. Pa je Šmaug iste te večeri uništio tajni ulaz i uputio se prema jugu (srećom niko nije bio povredjen od družine). Te noći Šmaug stiže do Jezergrada i počinje da ga uništava. Dosta ljudi je bežalo i padalo u vodu da bi se spasili od zadaha zmaja ili njegovih kandži. Ali bilo je onih koji su se odupirali zmaju. To su bili strelci i njihov kapetan Bard. On je bio neustrašiv i poticao je iz drevnog grada Dola koji je bio naseljen pored Samotne planine ali zmaj ga je uništio. Bard uspeva da sa zadnjom srebrnom strelom pogodi Šmauga i smrtonosno ga rani. Šmaug pada u centar njihovog grada i tone u dubine jezera.

      Sa druge strane dvorfovi su bili veseli jer su isterali zmaja iz njihovog kraljevstva i počeli su da sakupljaju ogromna blaga. Hobitu su dali prsluk (laki oklop) od mitrila, najčvrćeg gvoždja koji postoji na planeti. Ali hobit nalazi Svetokamen koji je non stop tragao Torin jer se on najviše divio tom kamenu. Bilbo ga sakriva, mada nezna zašto je to uradio.

      Ljudi su počeli da popravljaju Jezergrad zajedno sa elfovima koji su došli. I tako u zajedničkim snagama posle nekoliko dana od popravka njihovih domova oni se uputiše sa velikom vojskom prema Samotnoj planini jer su smatrali da su patuljci poginuli i teli da podele bogastvo, i da nebudu mrtvi mislili su da ipak zaslužuju.